Марко Краљевић и Филип Шокчић 0001    Пију вино два каурска краља; 0002    У свакога краља каурскога 0003    По двадесет и два капетана. 0004    Капетан се који с чиме фали, 0005    Сам се Филип својом сабљом фали: 0006    ”Тако ми сабља главе не одсекла, 0007    Згубио сам триест мертоноша, 0008    А јошт ми се сама пуста вади 0009    На сокола Краљевића Марка!” 0010    Мисли Филип нитко га не слуша, 0011    Слушао га Момчило војвода, 0012    Баш побратим Краљеивћа Марка, 0013    И он оде Марковоме двору, 0014    Сунце сиже, а он двору ближе; 0015    Сунце седе, а он двору дође. 0016    Сео Марко вечерати с мајком; 0017    Стаде јека ситни таламбаса 0018    Око двора бијели Маркови. 0019    Младу Марку беседила мајка: 0020    ”Ао, Марко, моје дете драго, 0021    Познајеш ли ситне таламбасе?” – 0022    ”Ао, старице, моја мила мајко, 0023    Ја познајем ситне таламбасе, 0024    Таламбасе побратима мога, 0025    Побратима Момчила војводе, 0026    Ал’ ја не знам, мила стара мајко, 0027    Која њега сила дотерала 0028    По то доба око двора мога!” 0029    Уста Марко и отвори врата, 0030    И дочека Момчила војводу. 0031    Док се мало понапили вина, 0032    У вину се поразговарали, 0033    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0034    ”Побратиме, Момчило војвода, 0035    Које тебе силе дотерале 0036    По то доба око двора мога?” 0037    Ал’ беседи Момчило војвода: 0038    ”Побратиме, Краљевићу Марко, 0039    Нису мене силе дотерале 0040    Већ милошта и моја и твоја! 0041    Ја сам синоћ у мејани био, 0042    И ту пију два каурска краља; 0043    У свакога краља каурскога 0044    По двадесет и два капетана. 0045    Капетан се који с чиме фали, 0046    Сам се Филип својом сабљом фали: 0047    ,Тако ми сабља главе не одсекла, 0048    Згубио сам триест мертоноша, 0049    А јошт ми се сама пуста вади 0050    На сокола Краљевића Марка!’ 0051    Мисли курва нитко га не слуша, 0052    Ја сам ти се, брате, наслушао, 0053    Дођо часом да ја теби кажем!” 0054    Скочи Марко као да се помами, 0055    Свечера је коња оседлао, 0056    У пол ноћи коњу зоби дао, 0057    А јошт к томе рано уранио, 0058    И он иде Филипову двору. 0059    Ал’ Филипа дома не бијаше. 0060    Већ прид врати љуба Филипова, 0061    Она седи на меки душеци, 0062    Она седи, хитар везак везе. 0063    Божју јој је помоћ називао: 0064    ”Божја т’ помоћ, љубо Филипова, 0065    Је ли дома Филип побратиме?” 0066    Она њему љуто одговара: 0067    ”Нису таки хрти у Филипа, 0068    А камо ли да си му побратим!” 0069    Марко Шарцу турски проговара: 0070    ”Приступ’, Шарац, ближе на душеке 0071    Да ја видим какав везак везе!” 0072    Он не гледи какав везак везе, 0073    Већ је удара с трима прстима, 0074    Па се трипут млада преметнула, 0075    Три јој здрава искочила зуба; 0076    Одреши јој ђердан испод врата, 0077    Па он оде у догање дојне, 0078    Распе шатор код догања дојни, 0079    И он седе рујно пити вино. 0080    А кад дође Шокчићу Филипе, 0081    Љуба му се са сузама тужи: 0082    ”Господару, Шокчићу Филипе, 0083    Па ту дође незнани делија, 0084    С трима ме је прсти ударио, 0085    Трипут сам се млада преметнула, 0086    Три ми здрава искочила зуба; 0087    Одреши ми ђердан испод врата, 0088    И он оде у догање дојне!” 0089    Али иде Шокћићу Филипе, 0090    Пак удара Шарца Марковога; 0091    Шарац стоји као камен сињи, 0092    Умом уми, а ушима стриже, 0093    А у Марка попреко погледа 0094    Е да би му помогао Марко. 0095    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0096    ”Не ударај, Шокчићу Филипе, 0097    Не ударај Шарца, коња мога, 0098    Оди са мном да вино пијемо, 0099    Ни за моје ни за твоје благо, 0100    Већ за љубин ђердан испод врата, 0101    Да заједно ђердан попијемо!” 0102    Ал’ то Филип ништа и не слуша, 0103    Већ удара Шарца Марковога. 0104    Цикну, викну Краљевићу Марко, 0105    Цикну, викну кано змија љута: 0106    ”Бритка сабљо, моја посестримо, 0107    Десна рико, моје село мало, 0108    Оћеш ли ми у помоћи бити?” 0109    И он трже бритку сабљу своју, 0110    Па погуби Шокчића Филипа, 0111    Пак погуби и њега и коња, 0112    Још му сабља земље заитила; 0113    И он оде Филипову двору, 0114    Стару мајку с коњем потлачио, 0115    А дворе му са земљом уравни, 0116    Верну љубу одвео у робље.